Baš si nešto razmišljam o današnjem šopingu. Činjenica je da cijene stalno rastu, malo po malo. Kolike su bile cijene u kunama sad će biti u eurima. Zašto je to tako, stalno se traže “krivci”. Dobavljači, trgovci, globalna situacija na tržištima hrane, energije … Tko će to znati.
No, ono što je interesantno, ima dosta artikala u trgovinama koji su “bez nečega”.
Tako možemo kupiti maslac bez laktoze (dosta ljudi je intolerantno na laktozu), tu je i mlijeko, također bez laktoze, razni sirevi, pizze, sladoled – isto bez laktoze, onda kava bez kofeina, tjestenina bez glutena, “čokolada” bez kakaoa (?), keksi i napolitanke bez šećera, brašno bez glutena itd. Zanimljivo, ti proizvodi “bez nečega” su u pravilu skuplji od sličnih ili istih sa tim nečim.
I kažu-zdraviji. I juha bez soli je zdravija.
E sad, o kakvoj logici je riječ i tko je “kriv” da je nešto bez nečega skuplje nego s nečim ?
Jednom prilikom (davno je to bilo, osamdesetih godina kad se studiralo na FOI-u) u jednom kafiću na varaždinskom Korzu naručili smo tri čaja. I to bez limuna. Konobar nam je rekao kako nemaju limuna (?). Onda smo naručili čajeve, ako već nema limuna, onda može bez nečeg drugog. I donio nam je čovjek tri čaja. Bez limuna, bez šećera, bez meda… U šalici su bile samo vrećice čaja. Kako su na stolu bile vrećice šećera sami smo zasladili svoje čajeve…
Ni danas nisam siguran da li je konobar shvatio u čemu je štos. Ili je sve to samo “juha bez soli” ?
